U Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama navedeno je da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa, u skladu sa zakonom.
Ustavom Republike Srbije je propisano da je raspravljanje pred sudom javno, kao i da se isto može ograničiti samo Ustavom, odnosno da u Republici Srbiji nema cenzure, a nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to neophodno zbog:
- sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije,
- sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje
- sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojom se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.
Svako ima pravo da bude obavešten o pitanjima koja su od javnog značaja, i to istinito, potpuno i blagovremeno.
Javnost rada suda je regulisana i Zakonom o uređenju sudova, kao i Sudskim poslovnikom.
Radi obezbeđenja javnosti rada suda i transparentnosti, predsednik, sudije i sudsko osoblje dužni su da obezbede potrebne uslove, kao i odgovarajući pristup medijima u pogledu aktuelnih informacija i postupaka koji se odvijaju u sudu, vodeći, pri tom, računa o interesima postupka, o privatnosti, kao i o bezbednosti učesnika u postupku.
Vreme, mesto i predmet suđenja svakodnevno se objavljuju na vidnom mestu ispred prostorije u kojoj će se suđenje održati ili na drugi pogodan način. Sudski postupci su u načelu javni, te svi punoletni građani kao i predstavnici medija, imaju pravo da prisustvuju javnim sednicama veća, raspravama i pretresima.
Za suđenje za koje postoji veće interesovanje javnosti, sudska uprava će obezbediti prostoriju koja može primiti veći broj lica.
Ograničenje u vezi javnosti rada postoji u zabrani javnog izjašnjenja sudije i zaposlenog o predmetu o kojem sud može da odlučuje. Pravila o javnosti u suđenju (na glavnoj raspravi, glavnom pretresu i usmenoj raspravi), o isključenju javnosti i izuzecima od isključenja javnosti, propisana su procesnim zakonima, Zakonom o parničnom postupku i Zakonikom o krivičnom postupku.
Javnost je isključena:
- u svim krivičnim postupcima prema maloletnicima,
- u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima.
Sud može u svako doba, po službenoj dužnosti ili po predlogu stranaka, ali uvek po uzimanju njihovih izjava, isključiti javnost za ceo glavni pretres ili jedan njegov deo, ako to zahtevaju interesi zaštite morala, zaštite javnog poretka, zaštite nacionalne bezbednosti, zaštite maloletnika ili zaštite privatnog života učesnika u postupku, ili kada je to, po mišljenju suda, neophodno s obzirom na posebne okolnosti zbog kojih bi javnost mogla da povredi interese pravde.
Odluku o isključenju javnosti donosi veće rešenjem, koje mora biti obrazloženo i javno objavljeno.
Isključenje javnosti ne odnosi se na stranke, oštećenog, njihove zastupnike i branioca. Veće može dozvoliti da glavnom pretresu na kome je javnost isključena prisustvuju pojedina službena lica i naučni radnici, a na zahtev optuženog, može to dozvoliti i njegovom bračnom drugu, njegovim bliskim srodnicima i licu sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici.
Informacije o pravnosnažno okončanim postupcima pred sudom obavezno se objavljuju kada je zakonom ili posebnim propisom predviđeno, kao i u slučajevima za koje je javnost posebno zainteresovana. Podaci koji prema posebnim propisima predstavljaju tajnu i zaštićeni podaci čije je objavljivanje isključeno ili ograničeno zakonom, ne saopštavaju se.
